Дејан Млађеновић је дипломирао је 1985. године, а три године касније магистрирао на катедри за виолу Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Петра Ивановића. Године 1990, магистрирао је виолу на Париском конзерваторијуму у класи професора Жерара Косеа, а годину касније, стекао је звање магистра камерне музике, у класи професора Жана Мујера. Три и по године је био стипендиста француске владе.
Усавршавао се на мајсторским курсевима у класама Жерара Косеа и Јурија Башмета, као стипендиста Музичке академије „Киђана“ (1986–87, Сијена), Григорија Жислина (1988, Грожњан), Џесија Ливајна (1990, Париз), и Емануела Вардија и Ривке Голани (1991–92, Уједињено Краљевство).
Током студија на Факултету музичке уметности у Београду, био је члан Београдског гудачког оркестра „Душан Сковран“, са којим је наступао и као солиста. Током боравка у Француској, био је соло виола Француског камерног националног оркестра и свирао са легендарним Aнсамблом за савремену музику Пјера Булеза. У Паризу је одржао више од четрдесет солистичких концерата.
Био је стални је члан трија „Голдберг“, са Мајом Јовановић, виолина и Иштваном Варгом, виолончело.
Као солиста, Дејан Млађеновић је одржао више од 150 концерата са многим значајним камерним ансамблима, гудачким и симфонијским оркестрима, као и реситале са познатим пијанистима на свим значајнијим фестивалима широм Србије, у Француској, Шпанији, Норвешкој, Грчкој, Италији, Македонији, Румунији, Русији, Швајцарској, Уједињеном Краљевству (Лондон – Вигмор Хол; Оксфорд), Данској и САД (Универзитет „Џон Браун“; Државни универзитет у Питсбургу).
Реоснивач је и уметнички руководилац гудачког оркестра „Камерата академика“, кога чине талентовани бивши и садашњи студенти, асистенти и професори Академије уметности у Новом Саду, са којима неретко наступа и као солиста.
На његовом репертоару налазе се сва значајнија дела за соло виолу, виолу и клавир, виолу и гудачки оркестар, виолу и симфонијски оркестар, виолу и симфонијски оркестар са хором, од барока до данашњих дана.
За њега је компоновано и њему посвећено пет виолских концерата, више соната и минијатура за виолу и клавир, као и за соло виолу.
Јута Пукхамер-Седијо је рођена у Бечу, где је завршила студије виоле у класи професора Зигфрида Фирлингера, а потом наставила усавршавање у класи професорке Хајди Кестлман. Пукхамер-Седијо је редовни професор на катедрама за виолу и камерну музику на Универзитету у Монтреалу, а предаје и на студијама у Орфору, на Фестивалу у Квебеку, при пројекту ТТТ у Виљарики у Чилеу и на Међународном музичком фестивалу у Сарасоти, у САД. Као предавач је радила и при Музичком програму „Перлман“, на Међународном музичком институту „Хајфец“ у Вирџинији, САД и на Северноамеричком институту за виолу.
Пукхамер-Седијо је препознатљива по извођењу позноромантичарских дела за виолу која се ређе налазе на репертоарима њених колега. Њене интерпретације забележене су на неколико дискова које су критичари оценили као драгоцене и за које је добила највиша признања.
Ова уметница је изградила подједнако успешну каријеру и као солиста и као камерни извођач. Наступала је са Квартетом „Клодел“, Тријом Кегелштат, Монтреалским гудачким тријом, Бечким нонетом, Камерним оркестром „Ла пијета“, Клавирским квартетом „Ондин“, а последњих година свира у дуу „Пукхамер – Дежарден“. Такође, Пукхамер–Седијо је две деценије наступала са Симфонијским оркестром из Лавала као вођа виола.
Током свог вишедеценијског учешћа на међународним фестивалима, наступала је са многим реномираним уметницима, као што су Џон Пери, Андре Лаплант и Шантал Жуије.
Пукхамер-Седијо са данас бави педагошким радом на најпрестижнијим светским универзитетима, међу којима су Академија „Џулијард“, Институт за музику „Кертис“, Кливлендски институт, Бечки универзитет, Универзитет у Ротердаму, Високе школе за музику у Женеви и Лозани, као и Конзерваторијуми у Лиону и Паризу.
Била је председница Канадског удружења виолиста од 2006. до 2014. године и председница Међународног удружења виолиста до 2020. године. За постигнућа у уметничком и педагошком раду, добила је признање „Морис Рајли“, а недавно јој је Међународно удружење виолиста доделило своје највише одликовање „Сребрни алт кључ“.
Професор Лихај Бендајан је израелски и швајцарски виолиниста и педагог.
Музичко образовање је почео у класи легендарне професорке Илоне Фехер. Школовање наставља код највећих педагошких имена, попут Мирјам Соловјев, која се и сама усавршавала код врхунских педагога из чије класе су изашли Јехуди Мењухин и Исак Штерн. Школовао се и код легендарног мађарског извођача и педагога Тибора Варге.
Залагањем Исака Штерна, који је уочио изузетан таленат код тада деветогодишњег Бендајана, млади уметник добија стипендију Америчко–израелске фондације за културу. Са седамнаест година, завршава своје формално образовање на постдипломским студијама на Високој школи за музику у Женеви. Од тада је, као један од најмлађих виртуоза, наступао на сценама у Израелу и у многим европским градовима – у Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији и Великој Британији, где је 2000. године свирао на чувеној сцени Академије Свети Мартин у пољима. Такође, одржао је бројне концерте са камерним оркестром под управом Тибора Варге.
Године 2002, Бендајан је са својом браћом, Јоавом, пијанистом и Итахом, виолончелистом, основао Трио „Бендајан“ који од тада наступа на престижним светским сценама и чија се извођења емитују на радио таласима у Израелу и у Европи. Трио је снимио и издао дискове са делима Менделсона, Фореа, Шостаковича и Рахмањинова, а критика је оценила извођење највишим оценама, истичући међусобну симбиозу чланова трија, њихову изузетну виртуозност и интензитет емоција.
Бендајан предаје на катедри за виолину у Израелу и Швајцарској. Од 2008. до 2015. године на Универзитету за музику у Лозани, покреће истраживачки пројекат који се бави изучавањем и применом техника свирања професора Варге. Године 2011, постаје шеф Катедре за виолину, а 2014. Катедре за гудаче на Музичкој академији у Израелу. Титулу декана ове установе добија 2015. године.
Милан Милисављевић је вођа виола у Оркестру Метрополитан опере. Његове интерпретације, које је угледни магазин „Њујоршка класична ревија“ описао као „замајац који покреће целокупно извођење“, карактерише интензиван израз којим успоставља дубоку повезаност са публиком.
Часопис „Страд“ описао је Милисављевићево умеће свирања као „веома маштовито и префињеног тона“, а његов соло албум „Sonata - Song“ је добио изванредне критике. Снимак Соло сонате Арама Хачатуријана на овом албуму је назван „коначним“, односно извођењем према коме ће се одређивати будуће интерпретације.
Међу оркестрима са којима је сарађивао као солиста су Минхенски камерни оркестар, оркестар Београдске филхармоније, оркестри из Медејина и Боке дел Рио, Симфонијски оркестар из Аспена, Њујоршки класични извођачи и оркестар „Класични Тахо“. Међу бројним освојеним наградама, налазе се и признања са Такмичења „Лајонел Тертис“ и Такмичења за ниже гудачке инструменте у Аспену, а на списку фестивала на којима је учестововао су Фестивал „Марлборо“, „Углавном Моцарт“, „Џозеф Гинголд“, „Каскадна глава“, „Класични Тахо“ и „Велики Тетон“.
Као истакнути камерни музичар, овај уметник редовно наступа у Карнеги холу са Камерним ансамблом оркестра Метрополитан опере. Сарађивао је са многим реномираним извођачима, међу којима су Јаник Незе-Сеган, Аугустин Хадлих, Чо-Лианг Лин и Џозеф Калихстајн, као и са гудачким квартетима „Гварнеријус“ и „Менделсон“.
Милисављевић тренутно ради на катедри за виолу у Музичкој школи „Манис“ и на Универзитету у Њујорку. Недавно је именован за уметника предавача на Музичкој академији Запада у Санта Барбари. Такође, држао је мајсторску класу при Школи „Џулијард“, у Музичкој школи „Менхетн“ и на фестивалима у Аспену и Вербијеу.
Милисављевић на свом репертоару негује дела слабије заступљених аутора. Соната за соло виолу Леа Брауера имала је своју светску премијеру у Милисављевићевом извођењу. Редовно свира дела Ане Соколовић и Џеси Монтгомери, а недавно је, у сарадњи са Ларом Сент Џон, Мирандом Куксон и Џефријем Зиглером, покренуо пројекат „Спори Бетовен“ у коме креира бујан звучни пејзаж заснован на Бетовеновим позним квартетима.
Пре садашње позиције у МЕТ-у, Милисављевић је, током једанаест сезона, био на месту заменика вође виоле. У оквиру свог богатог извођачког искуства у наступима са оркестрима, овај уметник је радио са Краљевским Концертхебау оркестром и био гостујући вођа виола у Симфонијском оркестру Торонта.
Милисављевић је на Универзитету Рајс стекао титулу доктора музичких уметности. Учио је и усавршавао се код најистакнутијих педагога данашњице, међу којима су Јута Пукхамер, Атар Арад(, Џејмс Данам, Нобуко Имаи и Семјуел Роудс. Члан је групе „Larsen Strings Artist“, која окупља и промовише гудачке извођаче.
Немања Марјановић је рођен 1976. године у Београду. Године 1991, почео је да свира виолу у Музичкој школи „Станковић“, у класи професорке Татјане Петровић. Дипломирао је и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Дејана Млађеновића. Постдипломске студије је завршио и у Мадриду, на Високој школи за музику „Краљица Софија“, у класи реномираног светског виолисте Жерара Косеа, као студент генерације на катедри и примио диплому од Њеног Краљевског Височанства Софије.
Као солиста, усавршавао се на мајсторским курсевима код Јурија Башмета, Нобуко Имаи, Пол Нојбауера, Огњана Станчева и других. Специјализацију за гудачки квартет похађао је код Рајнера Шмида, виолинисте Хаген квартета и проф. Велтера Левина, са Академије „Џулијард“ из Њујорка. У области камерне музике, усавршавао се код Марте Гулиас, Елдара Неболсина, Захара Брона, Цујусија Цуцумија, Петера Франкела, Ралфа Готонија, Рудолфа Баршаија, Дмитрија Башкирова, Џејмија Мартина, Радована Влатковића, Наталије Шаховскаје и Хозе Луиса Гарсије Асенсија и многих других.
Учествовао је на свим значајним фестивалима у Србији (БЕМУС, НОМУС, Мокрањчеви дани, Мермер и звуци, ОКТОХ, Међународна трибина композитора) и у иностранству. Наступао је у Аустрији, Шпанији, Мађарској, Русији, Италији, Холандији, Мексику и другим земљама. Добитник је прве награде на Интенационалном конкурсу „Петар Коњовић“, у три етапе.
У оквиру своје солистичке каријере, наступао је са многим оркестрима: Симфонијски оркестар РТС, Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“, камерни оркестар „Орфеј“, Бањалучка филхармонија, БГО „Душан Сковран“, где је пет година био на месту соло виоле, оркестар „Камерата Нови Сад“. Наступао је као члан Јеврејског камерног оркестра, са КГО „Корнелије“, где је такође био соло виола и један од оснивача. Био је члан Квинтета „Скарлати“ у Мадриду, са којим је наступао у Шпанији и Италији и са којим је издао диск за Сони Класик.
Тренутно делује као ванредни професор на катедри за виолу Факултету музичке уметности у Београду и на Академији Умјетности у Бања Луци, на катедри за гудачке инструменте, на одсеку за виолу.
Томоко Акасака је виолисткиња која ужива изузетан међународни углед због надахнутости својих интерпретација и велике харизматичности на сцени. Наступа као солисткиња и као камерна музичарка.
Акасака је почела да свира виолину у петој години. После завршеног специјалистичког школског програма при Универзитету за музику „Тохо“ у Токију, студирала је на Музичкој академији „Франц Лист“ у Будимпешти. Убрзо по повратку у Јапан, почиње да свира виолу и завршава студије виоле на Униварзитету „Тохо“. Усавршава се на Музичком конзерваторијуму у Женеви у класи професорке Нобуко Имаи, код које почиње да ради као асистент, а у том периоду, као гостујући професор, почиње да предаје и на Музичком конзерваторијуму у Нојшателу у Швајцарској.
Као солиста, Акасака је наступала са Симфонијским оркестром Баварског радија, Минхенским камерним оркестром, Камерним оркестром Женеве, Ансамблом „Контршам“, Филхармонијом „Банат“ из Темишвара, Симфонијским оркестром Венецуеле и Јапанским камерним оркестром. Међу бројним диригентима са којима је радила, налазе се Сеиђи Озава, Јоханес Калицке, Ридигер Бон.
У области камерне музике, сарађивала је са највећим именима светске извођачке сцене, међу којима су Гидон Кремер, Мстислав Ростропович, Јуриј Башмет, Миша Мајски, квартет „Ебен“, Јерусалимски квартет. Наступала је на многим међународним фестивалима: Фестивалу „Локенхаус“, Међународном фестивалу у Салцбургу, Фестивалу „Пабло Казалс“, на фестивалима у Вербијеу, Луцерну, Музичким данима у Сан Франциску, Фестивалу „Оливје Месијан“, Загребачком међународном фестивалу камерне музике, Фестивалу „Шубертијаде“.
На мапи европских и светских сцена на којима је показала своје изузетно умеће налазе се и Краљевска дворана Концертхебау у Амстердаму, циришка Тонхале, Моцартеум у Салцбургу, Викторија Хол у Лондону, сала Берлинске филхармоније.
Године 2016, Акасака се придружила квартету „Амарилис“ са којим активно наступа до данас. Тренутно живи и ради у Берлину.
Родом из Хрватске, Зоран Јаковчић је дебитовао је као победник на концерту одржаном у оквиру Међународног музичког такмичења у Загребу. Дипломирао је на Академији „Џулијард“ у класи Дороти Дилеј и магистрирао на одсеку за виолу на Музичком конзерваторијуму у Синсинатију. Радио је као асистент на предавањима Роберта Мана, оснивача легендарног квартета „Џулијард“. Наступао је на реситалима и са многим оркестрима у Европи, Јапану, Кини и САД. Од 1988. до 1998. године, свирао је на месту прве виолине у квартету „Есекс“, добитник је многобројних награда на такмичењима широм САД, између осталих на Џулијарду, Јејлу и у Аспену.
Године 2005, Јаковчић се придружио квартету „Маја“ чија је матична кућа Универзитет у Ајови. Квартет је наступао на многобројним сценама САД, у Јапану и у Кини, са великим извођачима, као што су Џоел Кросник, Синтија Фелпс и Данијел Авшаломов. Премијерно је извео и снимио дела савремених композитора, међу којима су Пјер Жалбер, Магнус Линдберг, Ден Колман, Вивијан Фанг, Рон Једидиа.
Јаковчић је предавао на Међународној музичкој академији „Велики зид“ у Кини, Фестивалу „Up-beat“ у Јапану, Музичком фестивалу у Килингтону и Камерном фестивалу музике у Остину. Такође, био је предавач на Универзитету у Ајови и на Државном универзитету „Коламбус“ у Џорџији.
Овај реномирани уметник је оснивач Међународног музичког кампа „Аркадија“ и Кампа за камерну музику Турнауер.